Пребарувај по блогот

31.1.07

Време vs. Рани


ДАЛИ ВРЕМЕТО
НАВИСТИНА ГИ ЛЕЧИ СИТЕ РАНИ???

72 коментари:

Unknown рече...

Еве... Тема шо' навистина ме заинтересира... И во последно време ептен сакам да добијам одговор на ова прашање... И секогаш се вртам во круг... Иако само времето го знај одговоро' на прашањево... Арно е за „филозофирање и подлабоко мислење„...

Анонимен рече...

Dali vremeto gi leci ranite?Mislam deka gi leci,ama neznam dali celosno.Mozebi sepak ostanuva nesto sto na momenti te navraka vo minatoto i togas parvi da ja pocuvstvuvas istata bolka.

Анонимен рече...

Мое мислење е дека покрај се, да. Време, што е тоа? Кога сакаш некого, тоа е кратко, кога преболуваш, се влечи, па си велиш, дај да го убијам, така тажно, па си споменуваш на сите спомени со љубената/љубениот, и одеднаш, кој подоцна кој порано, сфаќаш дека тоа го прави времето споро. Ти го правиш. Не е за џабе една од најрасправаните димензии... :)) Дали времето лечи? Лечи, но неосетно. Како вино. Па затоа е и „Кад је туга, онда треба да се цуга...“ Настрана песни, да, лечи, но како? Зависи дали лечи навика или љубов. Да, ако лечи љубов, се согласувам со претходниот коментар дека не целосно, бидејќи тоа е ЉУБОВ!!! Тоа е чувство. Не, повеќе од чувство. Илузија и чувство... Среќа и чувство... Радост, среќа, илузија, чувство, вечност... Тоа не е нешто од зборови да се разложи. Тоа е љубов. А ако е навика, тогаш лечи. Но таа граница е тешко да се одреди, помеѓу навика и љубов. Колку од возрасните кои живеат заедно живеат од што не можат еден без друг, или живеат од стравот на помислата како би било другиот ден без него? Да, ако си со некого повеќе време тоа е и навика. Навиката е дел од љубовта, со еден исклучок: навиката станува досадна, а љубовта не. Па што е што? Еден човек, човек кој ја знае љубовта, ми рече: „Кога ќе дојде љубовта, верувај, ќе знаеш...“. Повредено срце е опасно. Опасно да засака повторно. Но и опасно и за простување. Можеби 99,9% од тие кои што ќе коментираат тука, ќе ТВРДАТ дека знаат што е љубов. Но само колку ќе знаат? Дали е љубов, да патиш секој ден, се помалку и помалку, но никогаш да не престанеш? Дали е тоа љубов? Не знам, не сум сигурен, а и сите ние на овие години не треба да бидеме, Ќе знаеме по неколку години... Но, подобро е да сакаме отколку да мразиме. Сепак, мала е границата помеѓу љубовта и омразата...

Unknown рече...

Навиката е дел од љубовта, со еден исклучок: навиката станува досадна, а љубовта не...

Ми се бендиса оваа изрека на Капетанов... Изгледа така е... Но, не секогаш може да се знае што е навика, а што љубов...

Ако ме прашаш мене, и љубовта ти е еден вид навика... Т.е., според Ог Мандино, „во животот, се е навика... има само добри, и лоши навики...

Ама... Да те пецка секој ден... Да не остануваш рамнодушен на случувањата околу тебе... Паралелно да го чуствуваш сето тоа додека се расонуваш, додека седиш и „цркнуваш во то' клупите“ на училиште, додека шлапкаш по дождливо време и ич не ти е гајле дали си жива вода или не... Навика е многу груба дефиниција за сето ова...

By the way... Љубовта не беше главна тема, но сепак... Во овој период најмногу на тоа асоцира темава...

Анонимен рече...

Навика не е груба дефиниција за тоа, бидејќи тоа не е навика. Тоа е љубов Томи. А дали е вистинската, се знае по одредено време. Навистина понекогаш да си вљубен, баш како што велиш да те пецка секој ден, инспирација, мотив, желба... Само со еден допир на усните да можеш да бидеш кој што сакаш, кај сакаш... Понекогаш, навистина се сочувствувам со ова: „Who am I don’t know anymore,
But my heart keeps go on.
I don’t know if I can’t take it anymore,
But I still love you I know.“.
Ми недостига тоа чувство, навистина. Но сакав да потенцирам дека по одредено време, ако престанува да пецка, ако почнува здодевно, тогаш не е вистинската љубов. Но како и да е, тоа малку време што си мислел, или можеби си го чувствувал... Понекогаш да мислиш дека илузијата станува реалност, фантазијата е пред тебе сега, да, ти љубиш, ти сакаш, и се би направил да продолжи така, само уште еден момент, само за да ја задоволиш себичноста на срцето за да бакнеш уште еднаш, да сакаш уште еднаш, да бидеш уште еднаш човек... Болката не прави луѓе, не прави да чувствуваме, оттаму доаѓа и тоа:„Не знаеш што имаш додека не изгубиш“. Но болката не прави и имуни. Имуни за секој пат да правиме подобар избор во љубовните шанси. Навистина, тоа е се случува по одредено време, па, дали времето лечи. Времето не прави попаметни, со повеќе искуство, поимуни. Но, до кога срцето може да биде имуно? Сепак, тоа ги дава чувствата, тоа не прави луѓе...

Анонимен рече...

Mislam deka od edna strana zavisi i od nas samite kolku vreme ke ni bide potrebno za da prebrodime nekoe razocaruvanje.Retko koj od nas ima pocuvstvuvano vistinska ljubov na ovie godini.Ako razmislime podobro... od edna strana seta taa nasa "ljubov" bi mozela da se definira kako opsesija.Se opsednuvas so licnosta sto ja "sakas" mislejki po celo vreme na neze a vsusnost ako se potrudis da ne mislis na neze sigurno za kratko vreme ce svatis deka toa ne bilo ljubov.
Tomi za licnosta sto ja sakas ce go pominis i najdolgiot pat i nema da ti bidi tesko,a ko ce si zaljuben...i lezenjeto vo krevet ce ti bidi interesno.Zar mislis deka ova bi mozelo da bidi navika?Se soglasuvam so kapetano,ne znaes sto imas dodeka ne izgubis.Treba na vreme da ja prepoznaeme ljubovta za da ne ne odmine.So tek na vreme ke svatime mnogu raboti...kako sto ke si donesi vremeto taka i ke si odnesi...vsusnost se e minliva rabota samo za da ni se slucat nekoi raboti treba da pomini vreme.

Анонимен рече...

Mislam deka od edna strana zavisi i od nas samite kolku vreme ke ni bide potrebno za da prebrodime nekoe razocaruvanje.Retko koj od nas ima pocuvstvuvano vistinska ljubov na ovie godini.Ako razmislime podobro... od edna strana seta taa nasa "ljubov" bi mozela da se definira kako opsesija.Se opsednuvas so licnosta sto ja "sakas" mislejki po celo vreme na neze a vsusnost ako se potrudis da ne mislis na neze sigurno za kratko vreme ce svatis deka toa ne bilo ljubov.
Tomi za licnosta sto ja sakas ce go pominis i najdolgiot pat i nema da ti bidi tesko,a ko ce si zaljuben...i lezenjeto vo krevet ce ti bidi interesno.Zar mislis deka ova bi mozelo da bidi navika?Se soglasuvam so kapetano,ne znaes sto imas dodeka ne izgubis.Treba na vreme da ja prepoznaeme ljubovta za da ne ne odmine.So tek na vreme ke svatime mnogu raboti...kako sto ke si donesi vremeto taka i ke si odnesi...vsusnost se e minliva rabota samo za da ni se slucat nekoi raboti treba da pomini vreme.

shallow рече...

Navistina temava e dobra!
Mislam deka vremeto gi leci ranite,no zavisi za kakvi rani stanuva zbor.
A poveketo tuka ja pronajduvaat ljubovnata rana kako edna od najdlabokite rani koja i pokraj izminatoto vreme ostava luzni!
"Panta rei"-Se tece,se se menuva!Nisto ne e isto,vremeto tece,a zivotot prodolzuva.Sekoj posakal da moze da go zapre ili da go vrati vremeto za da ispravi nekoja greska vo minatoto ili da napravi drug izbor,no toa e nevozmozno.Zatoa so tekot na vremeto stanuvame pomudri i poiskusni i se trudime da ne gi povtoruvame starite greski iako retko na koj toa mu uspeva.
"Vremeto"e enigma/zagatka za site.
Ne postoi celosna definicija,no zatoa ne otslikuva nas samite i ni ukazuva sekoj den da go ziveeme kako posleden bidejki nepredvidlivosta e edna od jakite strani na "vremeto".

Анонимен рече...

Only through time time is conquered - samo so vreme vremeto se pobeduva

Анонимен рече...

So vreme pocnuvame da gi sakame rabotite sto nekogas sme gi mrazele i da gi mrazime rabotite sto nekogas sme gi sakale.

Unknown рече...

To lovers, a moment can be eternity, eternity can be the tick of a clock...

Значи... Се е релативно во врска со времево...
Некои моменти ги сеќаваме како вечност...
Дурги пак, не ни ги забележуваме...

Да... Сето тоа е до нашата психа... Како ние гледаме на работите...

Се што е слатко, кратко трае...

Не мора да е љубовта... Груб школски пример: Ако ја ставиш раката на врела печка, секундите ќе ти изгледаат како часови...

Како јас го замислувам ова???

Тоа ти е нешто како... Пропратна величина... Која ја контролира некое си „шесто сетило“... Во зависност од тоа како мозокот ја прифаќа дадената ситуација. Отприлика...

Ме разбравте??? :-/

А за тоа дали времето лечи рани... Да... Помага околу сето тоа... Ако под рана дефинираме прекинување на некаква стекната навика... Затоа што, како што има навика, има и одвика... Но кога се работи за љубов... Секогаш... СЕКОГАШ би останало некаква си лузна, макар и минијатурна, која ќе те потсеќа на сето она минато кое сакаш да го заборавиш... Или излечиш... Ама неможиш... И продолжуваш со таа лузна, со ново искуство...

Патем, добра изрека:
They say that time changes things, but you actually have to change them yourself.

А на што се однесува она things, одлучете сами...

Анонимен рече...

Мала е границата помеѓу љубовта и омразата. А ако не е љубов некое чувство, тогаш без разлика дали е симпатија или навика или опсесија или не знам што, НЕ Е ЉУБОВ!!! А ако те пецка како што вели Томи, или лежењето в кревет ти е интересно, тогаш пишав во првиот коментар, „Навиката е дел од љубовта, со еден исклучок: навиката станува досадна, а љубовта не...“

myth рече...

На љубовта ќе се сеќаваме секогаш, а на останатото зависи од нас...

Анонимен рече...

Не е прашање ДАЛИ некоја личност ќе ти се здосади... Прашањето е КОГА истата ќе ти се здосади... Еве од што тоа зависи:
1) Твојата толеранција кон степенот на монотоност на таа личност.
2) Нејзината/Неговата толеранција кон ТЕБЕ како монотонија.
3) Колку им треба на еден од двајцата да си признаат дека се заедно за да ја скршат досадата од секојдневниот живот, и дека сето време што го поминале заедно, предизвикало самата врска да стане секојдневие, а со самото тоа и она од што обајцата толку очајно бегале.

Анонимен рече...

Za Ognen:
Go spomna vremeto kako dimenzija, a ja spomna i vecnosta. Karekteristika na vremeto e ogranicenosta (pocetokot i krajot). Znaci ako postoi nesto vecno e nadvor od cetvrtata dimenzija. Pa, spored toa vremeto ne e postojan sledbenik na Postoenjeto.................................................
Bas me interesira kako gi povrzuvas ti dveve nesta ( vecnosta i vremeto)?!

Анонимен рече...

Pak za Kapetano:
Si postavi prasanje sam ("vreme, sto e toa?") i aj odgovori go i nego. Bi ti bil blagodaren. ;)

Анонимен рече...

Se vo zivotot e minlivo...

Анонимен рече...

osven ljubovta,edinstveniot dvigatel na coveckoto postoenje.ziako seuste ja nemam doziveano pravata ljubov(kon sprotivniot pol),sepak tvrdam deka vremeto ne moze da ja nadmine(odnosno da ja izbrise od srceto i mislite ili da ja izbrise bolkata za mozebi nevozvratenata)Ljubovta,veruvam site ke se soglasite e onaa koja ne dvizi,ni dava sila,inspiracija kon napred vo zivotot.Beskrajnata ljubov kon majka si,tatko si,brata/sestra si e neodminliva,beskrajna,cista.....

Анонимен рече...

A koga ke ja slusnam frazata megu dvajca "vljubeni":"Mi treba vreme".mnogu se nerviram.Cista glupost!Po toa se zna deka toa ne e toa barem od ednata strana.......

Анонимен рече...

a za vremeto imam da pricam.Ke ve boli glava od mene.....

Анонимен рече...

vremeto ne go svakam kako nesto special.Sekoj covek sam si go kroi vremeto i si go raspredeluva.Dosta realno neli???Ili ke si dozvolite da tepate vreme(t.e.toa da ve tepa)ili ke bidete realni za vodenjeto na svojot zivot na svoj nacin i trosenjeto na vremeto isto....

Анонимен рече...

ej pa jas izbegav od temava.....
sorry.....best wishes star light

Анонимен рече...

lele,lele...kolku samo mi e milo so temava vi se bendisa olku mnogu...
temava ja predloziv zatoa sto imam premnogu razmisluvano za toa.i od moeto dosegasno iskustvo mislam deka odgovorot e ne.vremeto ne gi leci ranite voopsto.nie sme onie koi treba da gi izbriseme od nas samite i nasiot zivot.vremeto samo ni pomaga da se navikneme na niv i tie stanuvaat del od nas,pa prestanuvame da razmisluvame za niv kako za nekoja posebna rabota,no tie seuste se tuka.i sekogas koga ke se prisetime na momentot na nastanuvanjeto na nekoja rana,bolkata i cuvstvoto se sosema isti kako i sto bile prviot moment.bez razlika dali ranata e sozdadena od predavstvoto na nekoja sakana licnost bilo toa da e decko/devojka ili drugar/drugarka,dali e sozdadena od nekoja propadnata ambicija ili neostvaren son,ili pak od smrtta na nekoja bliska licnost vremeto seto toa ne moze da go izbrise.eve jas na pr. izgubiv dve licnosti koi bea mnogu vazni i specijalni za mene.ednata ja izgubiv pred 6 god. a drugata pred 20 dena.bolkata i za ednata i za drugata licnost e ista kako i prviot den.edinstven nacin da gi prebolime ranite e da gi unistime pricinite poradi koi tie nastanale.no za zal retki se onie slucai vo koi pricinite navistina mozat da se unistat,zatoa ucime da ziveeme so bolkata, a sepak da ja ignorirame za da ne ne povreduva sekoj den poveke i poveke.sto se odnesuva za ljubovnite rani iako ne znaeme sto tocno e ljubovta (son,iluzija,produkt na nasata imaginacija,na nasite zelbi,privrzanost ili pak samo obicna navika)mislam deka tie rani treba da gi cuvame za da ne gi pravime povtorno istite greski.zatoa sto posle sekoja rana vo niv rasti prasanjeto "zosto postapiv taka,zosto ne se cuvav povtorno" i sl.sepak kako sto veli edna pesna "I NEED TO KEEP THE SCARS TO PROVE THERE WAS A TIME WHEN I LOVED SOMETHING MORE THEN LIFE"...

myth рече...

Во врска со некои од погорните коментари:
Прво, јас спомнав две работи, време и вечност за две различни нешта. Спомнав вечност. Да, љубовта е вечна. Навистина ми се допаднаа последните реченици на flower child, „ми требаат лузните за да докажам дека сум сакал нешто повеќе од животот...“. А во врска со времето. Просторот е ограничен?! Универзумот е ограничен!? Па, димензија е. Времето е димензија, а јас не реков дека времето е вечно. Не мешам љубов со физика. Љубовта е апстрактна работа, додека времето не е. Времето е „ЈАКА“ работа. Па телепортирањето е специјален случај на патување низ време. Кога Ајнштајн бил повикан од страна на САД да биде дел од експеримент каде што околу воен брод се поставувале јаки електромагнетни полиња, со цел да биде бродот невидлив за радар (околу Втора Светска Војна), тој рекол дека не сака да присуствува, бидејќи имало премногу ризик и дека последиците се непредвидливи. Кога се случил експериментот (без Ајнштајн), бродот бил пронајден на друго место, без никого на него, колку што се сеќавам (од порано ми е читано ова, а знам дека има и филм за ова, но не знам како се вика). Тоа е телепортација. Тоа е патување низ времето во еден момент. Да не гњавам... Еден научник, можеби и најдобриот физичар за теориска физика, кој го докажал почетокот на универзумот, а со тоа и времето во тој момент по математички пат, рекол дека човештвото не е подготвено за патување низ времето. Дефинирање на времето?! Не е ниту парадокс, само димензија. А ако можев да го дефинирам СЕГА, немаше да бидам овде... :)) Но сепак, има ВРЕМЕ, за некоја година... Теориски, времето, патувањето низ времето, неговото дефинирање е тесно поврзано со „с“, брзината на светлината, кој не е само мој заклучок, туку на многу научници, пред се Ајнштајн, па дури и Галилео со неговите трансформации кој биле подоцна заменети со Лоренцовите трансформации, би можеле да речеме дека „чепнува по малку тука. Сепак, љубовта е љубов, а времето е време. Еден мал пример дека времето е димензија, кој го имав пишано во еден мој есеј за времето и литературата: Ако оставиш книга сега, таа зафаќа простор, кој е димензија. По илјада години на пример, таа сеуште ќе зафаќа простор, но ќе биде ИЗМЕНЕТА. Како што зафаќала дел од просторот, така зафаќала дел од времето. Како што просторот дејствувал, така и времето. Така, се доаѓа до заклучок, дека и времето е димензија. Сепак, забегав од темата. ама ај...

Анонимен рече...

lele pa vie eptren ste navlegle vo toa......ne se zboruva za vreme kako definicija i sl.procitajte ve molam so e tema......

Анонимен рече...

a tomi temava ti e super stvarno.....a za vo idnina mozes da postavis na pr.otvoreno kritiziranje za nekoja kniga ili pisatel..........kako mesto za citateli....i razmena na mislenja i dozivuvanja.

Анонимен рече...

Zagubenoto se saka mnogu povejke,,,nedostiznoto najmnogu,,,,,a vistinskata ljubov zasekogas zazema mesto vo nasite srca,koe nikogas ne go napusta i kako pominuva vremeto,,,,,onaa nevozvratenata ili nesakano prekinatata se pretvara vo otrov koj ne true,,,,,koja iako e mnogu dale4na,,,,,,,e mnogu mila,a vo isto vreme omrazena.....nekogas posakuvam da nema 4ustva koi povreduvaat....da imam srce od kamen,,,neskrsliv metal,,,koe ne bi bilo cel na povredi i neizle4ivi rani,posakuvam da zamine se za koe pla4am i se gusam vo bolki....

Анонимен рече...

prasanje do site koi gi iskazaa svoite komenteri za temava:zosto ja prenasocivte temava kon ljubovta?zarem za site vas edinsvtenite rani i bolki koi mozete da gi dobiete se ljubovni?zarem nemate nekoi drugi cuvstva,drugi problemi osven ljubovnite?zosto site vasi razgovori i komentari se sveduvaat samo na toa?
do kapetanot: ne znam kako ti ja razbra taa recenica,ama se nadevam deka ne ja dozivuvas povrsno kako taa da e samo dokaz deka mozeme da sakame...luznite ostanuvaat za da ne potsetuvaat i na onie raboti koi bile losi i za da ne potsetat da ne gi pravime istite propusti i greski odnovo i odnovo.

myth рече...

до flower child:
то беше само превод, а реченицата мислам општо има многу подлабоко значење, помош дури да сфатиш некои работи.

„Колку повеќе ги запознавам луѓето, толку повеќе го засакувам кучето.“

Анонимен рече...

Сопрете ја иронијата и барем малку потрудете се да не блескате...само убавината ве поклопува, ве затвора...
Релативитетот е сама тишина, заплашена од околината.
Времето не е доктор, времето е само мал опиум...мала точка на заборав...
СТОПЕР!
Самиот ден, секоја ноќ не плени. Не осознава.
Што ако си вљубен..можеби губиш бесцелно време размислувајќи на човекот на нештата. Се плашиш да го допреш најжешкото во тебе. Најзаматената точка во себе. Но имаш волја. Запламтуваш...Се ти е убаво...не ти пречи ни најголемиот немир...ни најмалата убавина.
Струи во тебе...но кога си во најдобар ред.Кога не си изневерен и заборавен. Се плашиш од повреда од илузија. Но ја забораваш музиката која брчи околу тебе или ја слушаш и во зима милозвучната песна на птиците.
Но не знаеш дали си вљубен, се плашиш да си, не сакаш да не си. Поради ова самуваш. Ако за момент признаеш и неточно ке зацветаш а можеби и ке се разочараш. Сепак времето најмалио можен помагател во случајов...само ти создава илузии, мислиш дека си заборавил....но верувај кога ке се видиш себеси и посакуваната јамка...ке ја сватиш грешката на времето.

---------------------------------


I know that the spades are the swords of a soldier
I know that the clubs are weapons of war
I know that diamonds mean money for this art
But that's not the shape of my heart

Анонимен рече...

Da,vremeto leci se.Mozebi nemozi da ti go vrati izgubenoto ama mozi da napravi da sfatis deka zivotot teci i ponatamu i deka mora da prifatis se sto ke ti se sluci.So tekot na vremeto ke se gordees samiot so sebe si znaejki deka ne mislis tolku cesto na ona na koe si go trosel celoto svoe dragoceno vreme.


Otkako ke ti se sluci nesto neubavo ti se otvara rana i bolkata koja ti ja predizvikuva taa ti go blokira mozokot.No kako sto vrvi vremeto taka sekoja nova slucka bilo da e ubava ili losa se natrupuva na taa rana i poleka ja pokriva so eden tanok sloj koj ne deka ne moze da se skini povtorno.Moras da imas nadez deka toj sloj tonatamu ke bide cvrst temel koj sakal ili ne ke mora da gi krepi site novi momenti i novi cuvstva.Ednas povredenoto mesto ne moze nikogas da bide kako zdravoto.So tekot na vremeto nadvoresniot deformitet ke iscezni,no toa sto e vnatre ke bidi so mana sekogas.

Анонимен рече...

Ако поминало многу време од непожелната случка...од напатеноста на твојата душа...од трепетот на твоите прсти...од влажноста на твоите клепки....а ти да имаш потсетник кој не по твоја волја го гледаш секој ден и упорно твоите напатени мисли се измачуваат до КРАЈ.
И да помини време и сонот да престане да ти биде оној истиот ...незаборавниот, ако имаш нешто што те потсетува на неубавото на болката...ти нема да заборавиш...нема да престанеш да мислиш...нема допирот да ти стане неважен.
Како што рече Огнен навиката ти е понекогаш двигател. Ако ја изгубиш таа рутина тогаш си заборавил....точно е дека тоа би се случило со одреден поминат период...но врмето не стои...само затоа можиш да се довдиш до илузија дека времето те излечило, а сепак твојот ум е тој кој си помогнал самиот.
------------------------------------

How I wish, how I wish you were here.
We're just two lost souls swimming in a fish bowl, year after year,
Running over the same old ground.
What have we found? The same old fears.
Wish you were here.

Анонимен рече...

Za da prebolime nesto treba da pomini vreme,no verojatno nie sme tie sto si gi lecime ranite za odredeno vreme.Nikoja rana ne e celosno izlecena.Vremeto ni pomaga da gi zaboravime ranite,ja ublaznuva bolkata,no sekogas koga ke se navratime vo minatoto povtorno ja cuvstvuvame istata bolka.Kako sto si pominuva vremeto taka se pojavuvaata novi problemi taka da za starite problemi retko razmisluvame.Mozebi zatoa mislime deka vremeto gi leci ranite.

Анонимен рече...

procitav mnogu od komentarive ne site no...
tomi bi te zamolila da otvoris tema
Ljubov

95% od kometarite bea za toa.
a temava e kolku sto razbrav jas dali vremeto gi leci ranite?!

kapetano bil prilicno zaljuben i kako sto razbrav od del od negovite komentari mozebi bil "izgoren" dodeka ja sakal nekoja licnost

vremeto ne leci.. jas deset godini ne uspeav da jazaboravam smrtta na edna moja bliska licnost za koja sto se cuvstvuvam vinovna iako znam deka ne sum napravila nisto za da ja predizvikam taa smrt...

Na sekoj rodenden moj se potsetuvam na toa.... Ja imav taa "sreka" smrtta da bidi na mojot rodenden...

a za ljubovta...

aj ke komentiram za toa koga tomi ke ja otvori taa tema

se e realno dokolku sakas ti toa taka da bidi i se e nerealno ako povtorno ti sakas taka da bidi..

sami sme kreatori na svojata sudbina.. nema nisto nad nas i pod nas

Анонимен рече...

a temava ne e nekoja za koja sto nekoj ke kaze nesto i toa e taka.. sekoj ima svoe razmisluvanje i sekoe e tocno....

ovaa ne e matematicka teorija ili Njutnov zakon

pozzz

Анонимен рече...

aj vaka,prvo da go definirame zborov vreme. nmogu tesko,esto menlivo nepostojano. Mislam deka vremeto ne gi leci ranite(bilo kakvi i da se).ranite gi lecime nie,pokasno ili podolgo,zavisi koga ke svatis deka set toa zalenje e izlisno.dali ke te pottikne nekoj ili sam ke go storis toa.preboluvanjeto na nekoj ili nesto doaga od dusata a ne se izgubuva so vremeto.

Анонимен рече...

coek tomi oti te nema da pisis?

Анонимен рече...

logicno e sekoj da ima svoe mislenje za temava...vo toa e ubavinata na filozofijata. sekoj ja iskazuva svojata vistina, a koj saka da ja prifati ja prifaka,koj ne saka ne ja prifaka.zatoa i ovie temi ne se portarski.isto e i so vremeto...sekoj so negoviot tek si sozdava nekoja svoja vistina so faktite koi mu se ponudeni, pa na toj nacin ja preboluva bolkata.zatoa site mislat deka vremeto leci se, a vsusnost samo sozdava navika na nesto...
tomi kaj si stvarno so te snema...
p.s ne otvaraj tema za ljubov te molam...premnogu e izziveano i izliteno.ne se sveduva celoto nase postoenje na ljubovta.podobro otvori nekoja tema koja tebe te intrigira no e dobra za razmisluvanje.i ne e sekojdnevna.

Unknown рече...

Пред некое време се подразбуди 2true во мене... Двапати... Еднаш за да и ја вратам на една другарка убавата слепина на животот... И уште еднаш... не е битно...

Времето во случајов не играше никаква ебена улога... Самата ситуација го подразбуди „она во мене“ и ме потсети на некои минати времиња... Времето не ги излити моите размислувања... И нема да ги излити... ЈАС сум тој кој одлучува ШО' ДА ИЗЛИТИ, А ШО' НЕ... ЈАС сум тој кој контролира ВО ШО' ДА ВЕРУВАМ, А ВО ШО' НЕ... Обично, не наоѓам никаков баланс во сето ова... Некогаш верувам во некои работи, а истите можам да ги префрлам на другата страна од кругот... АКО САКАМ!... поточно, АКО ВЕРУВАМ ДЕКА САКАМ...

ОК... Малце забегав... На повидок ми е нова тема... Ама не сеуште... „НЕ ВО ДОГЛЕДНО ВРЕМЕ“...

Поздрав

Анонимен рече...

uspea da i ja vratis ubavata slepina na zivotot na drugarkati?

Unknown рече...

така некако...

Анонимен рече...

te iskoristi bukvalno kazano

Unknown рече...

... молам?

myth рече...

а шо сте му се запнале на чоеко? ако сакаше да знаеме повеќе, ќе пишеше. А што се случило си е негова лична работа. А дека било искористување тешка работа. Ако некој има некоја претпоставка треба да праша дали е тоа вистина бидејќи голема е разликата помеѓу претпоставката е вистината. Па затоа дај остајте го чоеко, шо се случило со другарка му си е нивно, а тој другиот пат си е негов. Море како сите сакаат да се мешаат во лични работи...

Анонимен рече...

ne be ne se mesame...ama gledano od pticja perspektiva taka ti e toa....drugarov dusa dade za tebe
SAmo ako pocna od iskoristuvanje a ke zavrsi so nesto novo....neka vi e so sreka

myth рече...

Времето ги лечи раните, но не зависи од тебе, на што ќе заборавиш, а што ќе оставиш во себе...

Колку и да си ладна личност мислам постои нешто толку силно кое можи толку да те измени, и ти остава барем мала трага во тебе и без разлика на времето,останува да боли...тешка, но слатка болка која те враќа назад,како било некогаш.

Но тоа е животот, слика на судбината, во рамка на минатото и иднината.

Анонимен рече...

i pokraj se sepak izleze taka kako sto i rekov:ako nekoj bara pricina i racka da napaga i pluka ke ja najde i vo banalna tema."malku" izbegavte od temava...
ova e vrv na razacoruvanjata.

Unknown рече...

flower child... нели ти реков??? :-)

патем... Myth.. Верувај... ВЕРУВАЈ (клучен збор за успех) дека се е до тоа ЈАС... Добро е да знаеш што сакаш... Да ги контролираш мислите.. Да ги сихронизираш со чувствата...

Да... Совршен баланс нема никогаш да најдеш...

Ама верувај...

ЧУВСТВОТО Е ПРЕКРАСНО КОГА СТОИШ ЦВРСТО НА СВОИТЕ ДВЕ НОЗЕ!!!

ништо... НИШТО на светот не може да го порекне она што ЈАС знам дека го чувствувам... И ГО САКАМ!... макар и самиот да се порекнувам... МАКАР И САМИОТ ЈАС...

размисли за ова..
батали време... и такви слични срањна...

секое решение е скриено во нас... проблемот е во тоа што не сакаме да го откриеме...

myth рече...

Па то сакав и јас да го кажам, али упс печатна грешка (НЕ ЗАВИСИ ОД ТЕБЕ = СЕ ЗАВИСИ ОД ТЕБЕ) :)

Времето ги лечи раните, но СЕ ЗАВИСИ ОД ТЕБЕ, на што ќе заборавиш, а што ќе оставиш во себе...

Анонимен рече...

Navistina go mislis toa myth? Ne go gledam toa vo pesnata sto si ja napisal...

Анонимен рече...

mi se praj kefo da okaram nesto ...oanka za dusa...mozi

Unknown рече...

повели качунке... само без навреди...

Анонимен рече...

Eeeej pojce od dosadno stana.Ajde malce fantazija za nova tema.


SE UMIRA OD TEMAVA VEJCE.
Site se sakam kazam,neznam recam i site vmesto se vrtat.

Unknown рече...

во право си...

Анонимен рече...

eeeeeeeeeej e oti na pogornana tema ne mozime da komentirame tuku onaka...a?
ami aj ako ne za na taja ovde komentarite...hihihihh

Unknown рече...

абе не беше во план да се коментира на она горе... онака само... ми дојде да го пишам и го пишав... а и нема шо да се коментира, така е... :-)

Анонимен рече...

Tomi ce ima nova tema za brzo vreme?

Анонимен рече...

navistina tomi dojde krajno vreme za nova tema
ajde pokazi malku kreativnost:)

Анонимен рече...

Zaklucok od temava:Vremeto gi leci ranite:)cekame nova tema:)))

Unknown рече...

а... шо' ако ви кажам дека моментално креативноста ми е на 0!!!... и ми фрчат безброј мисли во главава, а ниедна нема допирни точки со креативност... затупувам, еј!... затупувам...

Анонимен рече...

se gleda...

Анонимен рече...

znajme deka zatupuvas, ali dobro bi bilo da se boris protiv toa....

Анонимен рече...

abe molivon moj ne ti e ramen...

Анонимен рече...

Brooo. Daj moznost za komentari na noviot post. Iii te setiv ajs, ama kako da ti kazam deka uporno idis na kaj mene(zatupuvas bro)...

pozzz
mladen

myth рече...

а бе ајде... Тоа е инспирација... За тоа треба чувства. Што е тоа? Поради тоа пишав погоре дека болката не прави да чувствуваме. Колку eднoставно, а колку реално се објаснува со:
"I can't take my eyes off of you
I can't take my eyes off you...
I can't take my mind off you
My mind...my mind...
'Til I find somebody new.."

P.S.: To find love, to find heart, to find promise...

Анонимен рече...

За Томи:

6 28 496 8128

Ти значат ли нешто овие броеви? Можеш да прочиташ нешто повеќе за нив овде:

http://www-history.mcs.st-andrews.ac.uk/HistTopics/Perfect_numbers.html

Можеби инспирацијата за следната тема се крие во науката, запоставена, одамна заборавена...

„Науката ја губи својата светост, и продолжува да се празни. А празнотијата, како отсуство на полноста, тивко пролиферира и во нас.“

myth рече...

совршените броеви... ...многу јака работа гледано од аналитичка геометрија...

myth рече...

Мислам дека најголем прост број беше 2^13466917, па воедно најголем совршен број пронајден беше 2^13466916*(2^13466917 - 1).

Проблемот останува: постои ли непарен совршен број?!?!?!?

Анонимен рече...

6=1+2+3
28=1+2+4+7+14
496=1+2+4+8+16+31+62+124+248
8128=1+2+4+8+16+32+64+127+254+508+
+1016+2032+4064

Анонимен рече...

Tomi,stana ubiec!Pravis zlostorstvo,samo vnimavaj da ne te stigni kaznata.Go ubivas blogov,poleka,no sigurno.Napravi nesto za da go spasis dodeka ima vreme za toa bidejki brojot na posetiteli se namaluva sekojdnevno.Najdi posovreme interesna tema oti posle i da ja imas tesko koj ke ima da debatira.

Ova bese iskren sovet,pa razumno od tvoja strana ako me poslusas.
Veruvam vo tebe,nemoj da me razocaras.

Анонимен рече...

cekaj si ima druga rabota sega si se posvetil na zenska mu ;-D

Unknown рече...

ОК... че биди... за некое време...